ПОБЕДА? Ништа ново, он упорно побеђује, и када губи он побеђује, и кад нема противника има их у његовој глави, и кад цео српски народ губи он побеђује!
Јер Србија, то је он, а српски народ то смо ми, они који остајемо неми на невероватности које разуман, поштен и васпитан човек не може да прихвати ни као бајку са тужним крајем.
И тако, као и последњих 12 година, размишљам која је сврха представе са уздисајима, глуматањима, сузењем очију…
‘Ајмо системом елиминације:
1. Представа дефинитивно није за свет, јер на огртање заставе у УН-у и онолики излив видно лажних емоција свет може да гледа само са чуђењем лекара уже специјалности који не верује да ни максимална доза лека није деловала!
2. Извесно би било да је представа за старију популацију, која “гута” љажљиве флекаве и остале тв медије доступне на националним фреквенцијама, благосиља кило’ шећера, две литре зејтина и цркавицу помоћи на већ премалу пензију?
3. Ипак је најизвеснији (али прикривени!) крајњи циљ следећи: обесхрабрити храбре, уништити жељу за борбом, наду да се нешто може променити код људи који желе и могу боље. Јер ако пораз прогласиш победом, разуман човек пада у апатију.
ПРЕДАЈА? Јер како другачије да тумачим профилне слике општинских челника, председника општине Параћин и његове заменице, и ко зна колико још параћинских обожавалаца лика и дела, него као предају? Предају општој безидејности, предају општине Параћин колонијалној београдској управи, и на крају, предају њихових сопствених ЈА врховном вођи!
Не знам како параћински напредњаци то виде, ја бих то назвао најобичнијом срамотом! А од патриотизма имају само интерно такмичење у томе ко ће више застава да изређа након свог поста
СРАМОТЕ ПАРАЋИНСКE!!
Ја се нисам предао, само сам на кратко од туђе срамоте занемео…
Мирослав Перић, одборник СО Параћин
About Author
