Kratka priča o rukovodstvu jedne škole, ili- Kako biti nečovek.
Kao prosvetni radnik uvek sam se trudila da moji đaci postanu pre svega dobri ljudi. To je uloga svake škole. Danas se pitam šta roditelji da očekuju kada je na čelu škole neko ko šalje sasvim drugačije poruke, diskriminiše, širi mržnju i netrpeljivost prema svakome ko je drugih političkih shvatanja.
Roditelji i učenici koje sam učila pozvali su me da danas sa njima proslavim kraj jednog školskog razdoblja, završetak 4.razreda. Rado sam se odazvala! Ali avaj! Iz škole dobijam informaciju da mi rukovodstvo zabranjuje dolazak! Zabranjuje dolazak na proslavu nekadašnjoj učiteljici! Kako sad to? I zašto? Ah, da. Sasvim je jasno zašto. Moja jedina “mana” je što nisam u SNS-u. Bila sam požtvovan radnik škole, odličan saradnik ali nisam SNS. I naravno da nisam! SNS pokazuje bahatost i bezobrazluk, a ja propagiram sasvim drugačije vrednosti.
Roditelji su danas ogorčeni i besni a deca tužna jer im je uskraćeno pravo da značajan dan proslave sa svojom učiteljicom.Smatram da onog ko ovako vodi jednu obrazovno vaspitnu instituciju treba da bude sramota i da odmah podnese ostavku.A vi, djaci moji, širite krila, budite ljudi i volite! Tako se zlo pobedjuje. 
About Author
