Najnovija propagandna alatka u rukama paraćinskih naprednjaka zove se MEMORANDUM! Ta čarobna reč, vešto izabrana (pošto je većina ljudi ne razume, a istovremeno im deluje nekako i mistično i moćno) sinonim je za sve “uspehe” naprednjaka i služi da opiše ogromnu “navalu” investitora, eksploziju radnih mesta, procvat paraćinske privrede, svetlu budućnost opštine i bla, bla, bla…

U stvarnosti, to je obična pokrivalica za afere, šta predsednika, šta njegovih saradnika, mentora i tutora, za krađu, pljačku budžeta, urušavanje JP, uzurpiranje institucija i zaglupljivanje širokih narodnih masa. Da li stvarno, ali STVARNO, neko veruje da će ova vlast da “dovuče” bilo koju investiciju u Paraćin? (botovi se ne računaju!)

Oni koji već uveliko gaze treću godinu na vlasti govore o nekakvom “razumevanju” koje pripremaju (po rečima predsednika opštine) godinu i po dana! ? I to sami, bez Agencije? Sve su mogli da kažu, ali to da im nije pomogao AV, Brnabićka, Agencija, Centrala, filijala…to se ne prašta i ne zaboravlja, iako će ih i dalje tapšati po leđima. Uostalom, o tome koliko “šef” nije sujetan neka se raspitaju kod koordinatora/poslanika koji, vidim, “uspešno” u Parlamentu pronose slavu Paraćina, simulacijom raznih oralnih bravura. Neverovatno je da neko pregovara godinu i po dana, i posle toga sklopi neobavezujući memorandum o razumevanju, taj bezvredni, uopšteni papir koji znači beskonačno laganje i odlaganje, u kome nema kolika je vrednost investicije, koji su rokova, kakve su međusobne (stvarne) obaveze i eventualni penali za neizvršenje itd. Umesto toga, ofrlje se predviđa broj zaposlenih, frazeološki pominju “realizacija u narednom periodu”, “investicija velike vrednosti”, “poznati francuski investitor” i sl.

Neki “stručnjaci” će me odmah optužiti kako to ne razumem, da to nije Ugovor već Memorandum o razumevanju i da se konkretna razrada tek očekuje… Pa da, i ja kažem da mi sve to liči na Ćosićevo “Daleko je sunce”.

Jedino što se konkretno pominje je izmena PGR-a (spajanje katastarskih parcela u Industrijskoj zoni) čime će se Skupština opštine i stručne službe mesecima zabavljati i pripremati infrastrukturu da što bolje “prime” Francuze. Bez želje da ovde elaboriram predsednikovu “popularnost” (a jeste popularan, jer ga od skoro zna cela Srbija) svima je jasno da je SNS mašinerija iznuđeno i ekspresno smislila “ogromnu investiciju” za PN, ne bi li skrenula pažnju javnosti sa svih naprednjačkih brljotina i skandala. Verovatno je sve trebalo da se desi odgodine, kada kreće predizborna kampanja, ali “što se mora, nema zbora” pa će, zarad privida da ova vlast nešto radi – a ne radi ništa – očigledno morati da se potpišu još neki novi spektakularni i “obećavajući” memorandumi.

Dakle, Paraćinci, ne brinite, pored raznorodnih memoranduma o razumevanju svega i svačega, biće tu i PISAMA O NAMERAMA, Ugovora o poslovno-tehničkoj saranji, performansa sa ručnim kolicima punim betona, pored rupa iz kojih viri armatura i “visokih” funkcionera koji ih (u komunjarskom maniru) popunjavaju uz osmeh – iliti popularno “polaganje kamena-temeljca”, spontanih poseta pojedinih ministara koji obilaze Srbiju, presecanja crvenih vrpci i otvaranje već otvorenog i sl.

Jednom rečju, CIRKUS, u režiji SNS, koji se besomučno vrti i ponavlja diljem Srbije. Naravno, stvarnih investicije neće biti ni od korova, ali zato virtuelnih na pretek! Na osnovu čega ovo tvrdim? Paraćinci se sećaju kampanje 2016. godine i mitinga u centru grada, kojem je prisustvovao i na kome je govorio predsednik SNS A. Vučić. Tom prilikom je i građanima i meni (kao predsedniku OO SNS Paraćin), obećao “najmanje jednog velikog investitora”, nova radna mesta, proširenje SFS ( tj. novu proizvodnu liniju), punu podršku i logistiku u kampanji i ko zna šta još…

Od svega smo dobili jedno VELIKO NIŠTA, što je bio glavni razlog mog napuštanja odborničke grupe i stranke nakon završenih izbora i prelazak u samostalne odbornike, i to javno, na jednoj od narednih sednica SO Paraćin. Da li je to bio moj nepromišljeni potez, odnosno usamljeni slučaj? Ne bih rekao, pošto je na isti način postupilo i isti osećaj (izdaje) imalo 10, od ukupno 14 odbornika. To iskustvo, ili tačnije “suša investicija i radnih mesta” traje već punih 6 godina, tj. do danas, po principu “ne lipši magarče do zelene trave”. Očekivano, botovi će graknuti: “a Rimaster”? E pa dragi moji, ne bih rekao da ste baš vi doveli “Rimaster”!?

Dogovorite se između sebe šta je istina? Zar niste u horu spočitavali bivšem predsedniku opštine Paunu da je za 20 godina vlasti jedva doveo jednog stranog investitora (tj “Rimaster”) u Paraćin! Ako je to tačno, onda je tačno i to da je obećavana formula za uspeh, poznatija kao “uparena vlast na lokalu i Republici” obična floskula za zamajavanje naivnih ili, prostije, “duplo golo”. Zato me ne bi iznenadilo da npr. u PN stigne “Pismo o namerama” iz Argentine, u kome “Boka Juniors” iskazije želju da investira u FK “Jedinstvo”, kroz proširenje stadiona i dopunu igračkog kadra ( naravno, iz Argentine) ili da Uprava za LER dobije predlog memoranduma iz Holandije o gajenju visokoprofitnih lala, a može i “pismo” iz Izraela o novom sistemu navodnjavanja “kap, po kap”, od čega bi buknula naša poljoprivreda…a i fontana bi, konačno, mogla da “propeva” (Vesić jedva čeka da se uključi!).

Na kraju, zašto ne i METRO, koji bi povezao Stubicu i Sinji Vir!