DVA ČLANA OPŠTINSKOG VEĆA PODNELA OSTAVKE.
DEJAN CVEĆAR ZBOG STRAHA OD ZATVORA DAO OSTAVKU. NEUK I NEPISMEN, PA MISLI, AKO DA OSTAVKU, PONIŠTAVAJU SE KRIVIČNA DELA KOJA JE PRAVIO.
OPOZICIJA GA “UBEĐIVALA” DA POVUČE OSTAVKU, SVESNA DA GUBI KVALITETNOG IGRAČA ZA SOPSTVENU KAMPANJU!
Prošle nedelje, politička scena u Paraćinu “uzdrmana” je ostavkama dva člana OPŠTINSKOG VEĆA.
Jedan je doktor, i on je svoju ostavku i otklon od naprednjačkog ološa vešto upakovao u onu poznatu frazu: “iz ličnih razloga”, čime je pokušao da koliko – toliko zabašuri ovaj deo svoje biografije, koje će se uvek stideti i morati doživotno da se opravdava…
Za razliku od njega, ovaj drugi (koji nije doktor, već nepismeni i presvučeni radikal-naprednjak) zvani Dejan CVEĆAR, pokušao je da pametuje i proda priču kako je razočaran što “nije mogao da sprovede svoje ideje i planove”? Naravno, spremni i dobro plaćeni SNS botovi su na društvenim mrežama Cvećarovu ostavku “razumeli”, uz komentar da se radi o “retko poštenoj osobi, principijelnom političaru, dobrom stručnjaku i moralnom čoveku”!? Odmah da kažemo da je opozicija u Paraćinu sa žaljenjem primila vest o ovoj ostavci, jer smo izgubili čoveka koji je zdušno i predano radio kampanju za nas i ujedno bio sjajan promoter naprednjačkog haosa, neznanja, nesposobnosti i lopovluka.
Da se mi pitamo, Dejan Cvećar bi i dalje bio “ugledni” član veća, zadužen za ništa, koji svojom maestralnom politikom transparentno pokazuje narodu šta im je donela štetočinska SNS banda. Ali šta je tu je, znamo da će i ostali članovi veća (svesno ili nesvesno) nastaviti da daju izuzetan doprinos ubrzanom raspadu najgore vlasti u istoriji Paraćina.
‘Ajmo sad, da se malo pozabavimo likom i delom Dejana Cvećara i svim onim “kvalitetima” koji ga (po mišljenju botova) krase kao čoveka.
1.POLITIČKA PRINCIPIJELNOST?
Dejan Cvećar je sve drugo osim principijelnog političara, iako voli da se predstavlja kao nekadašnji lojalni član radikala i jedan od osnivača SNS. U stvarnosti, njemu to ništa ne znači, jer se iza te floskule isključivo krije goli interes, karijerizam i lična promocija. To se videlo još u početku, kada se laktao da bivši predsednik SNS Toma Diploma obiđe baš njegovo gazdinstvo, a već na narednim izborima radio kampanju za DS, jer nije bio zadovoljan pozicijom na izbornoj listi SNS-a. Lično je birao “najteže” zadatke, ne bi li se dopao i pokazao lojalnost novom gazdi, a posebno se istakao u uništavanju propagandnog materijala SNS, naročito onog sa likom (do juče) omiljenog vođe. Ne znamo detalje kako je i da li je nagrađen, ali znamo sigurno da je očekivao da sadnice cveće iz svog rasadnika plasira pod povlašćenim uslovima i naduvanim cenama. Ljubav ovog “principjelnog“ političara sa tadašnjom vlašću trajala je taman toliko koliko mu je bilo potrebno da napravi još jedan “salto unazad” i da u opštoj gužvi i posrnuću paraćinskih naprednjaka (kada su za godinu dana promenili tri garniture poverenika) osvane “umiven” i vrati se sa starom pričom da je jedan od osnivača i da je čekao “prave ljude”. Naravno, ovo šlihtanje se dopalo novim BG koordinatorima, kojima je Cvećar ponudio “iskrenu” saradnju, finansijsku podršku u kampanji, jak odbor u svom selu, prostorije i sl. Istovremeno, ponovo postaje oštar kritičar tadašnje vlasti, prednjačeći u uvredama i blaćenju dojučerašnjih kolega. Ostaje da vidimo šta se tačno krije iza ove “principijelne” ostavke, jer Cvećar nepogrešivo ume da nanjuši novu šansu za sebe.
2. POŠTENJE?
Poštenje i Dejan Cvećar odavno su u svađi. O tome najbolje svedoče milioni dinara iz opštinskog budžeta koje je Cvećar podelio naprednjačkim udruženjim građana, kao predsednik Komisije. Naime, naprednjaci su smislili “vruću vodu”, pa je preko noći niklo desetine “udruženja građana” , sa komičnim “projektima”, za sve i svašta… Tu ih je oberučke dočekao Cvećar, podelio bratski sav predviđen novac, razrezao namet i sve lepo potpisao.
Ne znamo tačno kad je shvatio da je namagarčen, i da je grubo kršio Zakon, ali po ponašanju i po iznenada izgubljenom entuzijazmu rekli bismo da mu je došlo iz “d.peta u glavu” da se za takve stvari krivično odgovara i da se to još uvek ne procesuira samo zato što je SNS još malo na vlasti.
Elem, stanje opijenosti sopstvenom veličinom koju donosi funkcija većnika, zamenila je zabrinutost, jer se suočio sa činjenicom da je delio pare fantomskim udruženjima sa (ili bez) sumnjivim projektima, bez kontrole i konkurencije. Ostavka, naravno neće umanjiti njegovu odgovornost za zloupotrebu budžetskih sredstava.
3. STRUČNJAK!
Formalno, Cvećar je kao član opštinskog veća bio zadužen za poljoprivredu i “zelene površine”- valjda ga je preporučio rasadnik cveća… Kako je ovaj stručnjak primenio svoje znanje na opštinskom nivou? Da li se postarao da poljoprivrednici bolje žive, dobiju veće subvencije, obnove stočarstvo, intenziviraju ratarstvo i povrtarstvo, da lakše dođu do mehanizacije, da se okonča komasaciju u D. Vidovu i sl. Ma kakvi, taj nesrećni “stručnjak” za muškatle i lepog -Jovu nije bio sposoban da održava ni ono što je bili već zasađeno i formirano. Građani su sa čuđenjem i zgražavanjem gledali sasušene parkove i cvetne aleje pitajući se ko je zadužen za njih?
Postavlja se pitanje šta si ustvari “znao” i čime si se bavio? Obično kad neko ne zna ništa iz svoje struke, (što je slučaj kod tebe) taj uzima da se bavi nečim “desetim”… Ti si se, verovali ili ne, zainteresovao za dečje VRTIĆE?? Nekako ti se to sviđalo, tu je dobar kadrovski potencijal, tu možeš da kadroviraš, vršiš “funkcionerski” pritisak, biraš, zagledaš…ma, milina. J.beš njive i parkove, to su prevaziđene stvari, mnogo je lepše družiti se sa mladim vaspitačicama…
4.MORALNOST
Kroz prethodne 3 tačke lako se sagledava moral Dejana Cvećara!
Njega nema i ne trudite se da ga nađete, jer ćete naći samo lični interes i zloupotrebu službenog položaja. Još malo ćemo se zadržati na njegovo iznenadno zanimanje za PU “Bambi” gde se svojski trudio da snagom svoje funkcije spoji “lepo sa korisnim”. E, tu sada nastaje problem! Kao u filmovima, još neko je bacio oko na “rukovodeći kadar vrtića”, a taj neko nije bilo ko, već je visokokotirani predstavnik izvršne vlasti, s kojim se “nije zajebavati”…i tako, dobijamo uplašenog, skrhanog i emotivno slomljenog Cvećara, kome nije do ni do čega… Ostavka mu dođe kao najbolji izlaz i “prirodno” rešenje!
Da li će ga neko pamtiti, tešiti, žaliti? Da li će nekom možda nedostajati? Sumnjamo, jer u sredini gde se Cvećar “proslavio” lagano se gazi “preko leševa”, bez osvrtanja… Neće mnogo trebati da baš ž sa te strane čujemo da se Cvećar snalazio “kao slon u staklarskoj radnji”, da mu zbog polupismenosti i skromnog znanja nije ni bilo mesto u veću, da je umislio kako je važan i, na kraju, da je pomešao “babe i žabe” odnosno ljubavne emocije i politiku.
About Author
